Posljednji gejmerski heroj Čeva i Grebengrada

Što te ne ubije, to te ojača.

VAKUUM MET Čevo GrebengradNaveliko se raspravlja o tome što je sport, a što nije sport; tko su zapravo sportaši i je li potrebna teška fizička aktivnost da bi nešto zadovoljilo našu percepciju o tome što je sport. Gdje spadaju videoigre koje neki igraju prilično ozbiljno, a koja je točno razlika između tzv. gaming kuća i priprema na koje idu naši nogometaši? Što bi o svemu tome rekli stanovnici Južne Koreje koji uživaju reputaciju jednaku ili veću od one koju kod nas imaju nogometaši? Brdo love, brzi automobili i lijepe žene. Vjerojatno vrlo površni odnosi, ali to ima veze s novcem, a ne s nečim drugim. Zapravo, nekad može ispasti da su ti „čudaci“ iza ekrana puno prijazniji ljudi nego oni koje možete sresti na cesti. Uzevši u obzir sve izrečeno, što se točno događa sa šahom? Velika mentalna aktivnost je potrebna i za videoigre kao i za šah. Cijela zavrzlama je utišana s uvođenjem pojma „eSport“ – gejmeri su podvrsta sportaša, a kraljevska igra je spašena od dekonstrukcije.

I dok jedni iz petnih žila pokušavaju dokazati da su baš oni u pravu, drugi nastavljaju svoju igru, koja god to bila. Mi danas ekskluzivno pratimo priču jednog naizgled sasvim običnog, lokalnog momka. Ponosan sam što mogu reći da ga već prilično dugo poznam, još odavno kad nismo bili osobe i ljudi kakvi smo danas.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Potrebni su izuzetni napori da bi se tijela koja su dugo statična opet počela gibati. Da bi se objasnila do kraja veličina ovog današnjeg pothvata, trebamo se vratiti kojih par godina unatrag. Pričam tu priču stalno kao neku vrstu upozorenja, ali stvarno nema ništa sramotno u njoj. Par entuzijasta, a takvi smo oduvijek, krenulo je biciklima iz Varaždina prema Prigorcu. Plan je bio ostaviti bicikle kod Žganog vina pa onda gore do vrha preko Mrzljaka. Sve je išlo prilično glatko do Zletišča coprnic kad je naš prijatelj, o kojem je ovdje riječ, dobio grčeve te smo ga hrabri Igor i ja morali nositi do vrha.

To je bila svojevrsna trauma i to ne samo za našega prijatelja nego i za nas. No, bilo je to iskustvo u kojem smo pokazali onu pravu bit planinarenja: „Nitko nije ostavljen. Svi smo kao jedan i pomoći svojem supenjaču je pomoći samom sebi.“ Zaista, kad pada jedan – padamo svi. Sve je na kraju dobro završilo, ali znam da sam tu davnu večer zaspao nekako nelagodno, progonjen slikama s planine.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Rijetko slušate o takvim stvarima pa se planinari čine kao neki bogovi na Zemlji koji mogu prohodati bilo koju rutu, doći na sva nepristupačna mjesta. Mogu s malo kisika, mogu kroz ekstremnu hladnoću, hodaju po kršu kad Sunce grize svojim toplim i opasnim zubima… Doista, što sve ti planinari ne mogu? Uvijek naglašavamo da su bitne pripreme, da je oprema svojevrsni bog i batina i da će doći jedan dan kad će nekog od nas oprema spasiti. No, bitno je ponekad i priznati sebi da nismo nikakvi bogovi iako tome stremimo. Svi mogu pasti u grču. Svi se mogu preračunati, zalutati i završiti kobno. Mogu si iskopati i oko zaletjevši se u srušeno drvo kad odlutaju u mislima o baršunastim planinarskim čarapama. Čovjek, sam za sebe, je krhko biće; evolucijski slabo prilagođeno pa kompenzira tehnologijom i svojim neuobičajeno razvijenim mozgom. No, mi nismo sami.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Danas – par godina nakon pada na Ivanščici – naš Benjamin je opet krenuo s nama na planinu. Odlučili smo napraviti sinergiju puta Čevo – Grebengrad. Bez ikakve namjere da potcjenjujemo neko mjesto, Čevo se može smatrati laganim planinarskim zalogajem. Parkiranje automobila kod Brka pa onda gore je praktički jedva jedan sat planinarenja. Pogled s Malog Čeva je prelijep, a ni vidikovac kod vrha ništa ne zaostaje. Treba određena hrabrost da se biciklom prevali Ilija ili poznavanje puta kroz Radovan koji malo kruži, ali vas dovodi do podnožja. Biciklom je definitivno obavljivo.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Čevo Grebengrad tamo
Podevčevo – Čevo – Grebengrad

Benjamin je jedan od strastvenih gejmera. Njegov studij mu je, i tek mu bude, priuštio brojne sate pred računalom, a to znači samo jedno: puno sjedenja. Njegova ambicija za videoigre donijela mu je mnogo međunarodnih poznanstava. Napravio je puno za LoL community: bio aktivan na forumima, učio od drugih dok nije mogao i sam pomoći sa savjetima, streamao je i komentirao igre u tijeku… Predane ljude se uvijek treba cijeniti pa makar oni radili nešto što se nama čini neshvatljivo. Što je za jedne ljude gubljenje vremena, za druge je životni poziv!

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Bilo mu je na trenutke teško, ali ja sam bio ponosan na svaki najmanji korak koji je taj čovjek napravio. Ne samo da je prevladao strah i ono što se dogodilo prije nego je i hrabro odlučio proći neki novi teren koji, iskreno, i nije baš tako lagan. Mislim da svi ljudi barem jednom osjete taj osjećaj muke na planini. Nedavno smo bili na predavanju o hodočašću Camino de Santiago. Priznajem da mnoge stvari ne razumijem, ali dogodilo se u meni određeno prepoznavanje kad smo gledali slike ljudi koji plaču i na rubu odustajanja su jer im je jednostavno preteško hodati dalje.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Postoji li prevelik zalogaj? Čovjek koji nema nikakvo iskustvo s visokogorjem vjerojatno o tome ne može ništa reći. No, sve što smo dosad prehodali, zajedno kao VAKUUM MET ili posebno u nekom drugom aranžmanu, nije nam zadavalo prevelike muke. Planina je puno više od šetnjice šumom, tjelovježbe ili prevaljenih kilometara u određenom vremenskom roku. Između ostalog, planina je fizička manifestacija čovjekovoga konstantnog preispitivanja. Nema nikakvog natjecanja i borbe s drugima – planina i ti ste sami. Konstantno te pokušava zaustaviti svojim opijajućim brežuljcima i udolinama. Oh, žestoko će te pokušati spriječiti da dođeš kamo želiš, ali ti, mali kakav jesi, imaš um koji stvara svemire. Jedna od najboljih ljudskih odlika je upornost, a nagrade koje čekaju na kraju puta su neopisive.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Uz fizičku spremnost treba i određena snaga volje da se s Čeva dođe do Grebengrada. Dok jedno izostaje, drugo mora nadoknaditi. Trebalo nam je skoro tri sata da dođemo do vrha Čeva pa onda do planinarskog doma Grebengrad, to jest Gojzerica ili Kvrga ako želite. Kod Velikog Lubenjaka nas je dočekao naš budni pratitelj Dario iz MZM-a. Prizor Velikog Lubenjaka je bio pravo olakšanje! Odmorili smo se i najeli, ali dom na žalost nije radio. Dario se ponudio da odveze Benjamina do Novog Marofa. Stvarno mu je bilo dosta herojstva za danas.

Čevo Grebengrad natrag
Grebengrad – Podevčevo

Live Feed razgovor s Benjaminom (29.2.2016., 14:30):
„Iskreno? Mislio sam da ću sad tri dana ležati i samo spavati. Danas ujutro sam bio u dućanu…“
„Po bronhije?“
„… i išao sam na kavu. Popio sam malo magnezija i dobro sam. Bilo mi je baš super i ići ću opet s vama!“

Povratak do Podevčeva je bio jedan dugi, ali odlučni marš. Prvo smo odveli našeg slovačkog prijatelja Mateja koji je ovdje na Erasmusu do ruševina Grebengrada. Kiša se nešto dvoumila hoće li padati ili ne. To i umor koji smo polako osjećali, tjerali su nas gotovo brzinom svjetlosti natrag do Podevčeva. Na trenutke više nismo ni hodali nego trčali – bili smo više trekkeri nego planinari.

Dan kad odustanem, dan je kad umirem. Vjerojatno ćete i onda morati moliti da konačno odem.

VAKUUM MET Čevo Grebengrad

Ukupna udaljenost: uspon* 8.7 km; spust* 7.7 km
Ukupno vremena: 4 h 50 min
Brzina prolaska rute: uspon avg 19:10 min/km, max. 10:42 min/km;
spust avg 16:00 min/km, max. 8:06 min/km
Maksimalna visina: 565 m
Potrošeno: 4 142 cal, 30% masti

Sljedećeg vikenda idemo na organizirani izlet na Risnjak. Prijevoz je organiziran busom, a imamo i iskusnog vodiča. Više informacija slobodno možete zatražiti u našoj VAKUUM MET Intel grupi na Facebooku ili na broj mobitela 098 908 6371 (Martin). Vidimo se na planinarskim stazama!

Video upute: kako koristiti planinarski pečat.Video instructions on how to use a mountaineering signet.

VAKUUM MET

Što ti misliš? Komentiraj: